Хауард Хјуз (Howard Huws), велшки писац, преводилац, истраживач и историчар специјализован за велшки фолклор, историју православног хришћанства и завичајну баштину.
(О)СЕЋАЊА
др Павле Радовановић, професор хемије на Ватерлу Универзитету у Канади.
Professor Pavle Radovanović, University of Waterloo,Ontario, Canada
Немања Баћковић, уредник за стрип у Политикином Забавнику, један од организатора ТРАС фестивала.
Др Марко Васић, Доктор медицинских наука и ветеринарске медицине, аутор Yоутубе канала Барбатус цалвус, љубитељ и познавалац Толкина.
др Елис Ноел, професор молекуларне генетике биљака из Џон Инес центра у Норичу, Енглеска.
Professor Noel Ellis, John Innes Centre, Norwich, England
Марија Карлота Важ Пато, Научница из Института за хемијску и биолошку технологију, Универзитет у Лисабону, Португалија.
Maria Carlota Vaz Patto, An interdisciplinary research and advanced training institute of NOVA University of Lisbon
Ацке познаје тајне језика безброј, удмутски, мари и коми језике, све преко Урала, до најближих мађарских рођака Хантија и Мансија, и још даље ка самоједским језицима, и још много, много даље. С лакоћом приступа човеку сваком, освајајући довитљивим темама и богатим дубоким знањима и мислима, плетући разговор кроз Звездане стазе.
Непосредношћу пажљиво гради мреже познанства, и са немерљивом пристојношћу приступа човеку, пружајући срдачну помоћ и подршку. Мали принц, несвестан себе и својих умећа, тражио је световни и духовни мир. У изврсним облицима уметности и науке у потпуности је радио све рилассато.
У потпису,
Амидала
Аце се сећам по топлом, благом осмеху и искреном погледу. Памтим га као човека ведрог духа и великог срца, увек спремног да помогне и да се нашали. Био је јединствен, генијалан, добричина и причалица.
У мом сећању остају многе топле успомене и захвалност што сам имала прилику да га упознам, као и трајно сећање на његову доброту и „свадбарску соју“.
Вјечнаја памјат.
Ацке – вечити дечак заразног смеха…
Генијалан, свестран и неисцрпно креативан ум, са бар хиљаду идеја за које би било потребно
најмање пет живота да се све остваре. Од цењеног научника који је са страшћу писао радове и пројекте о грашку и другим легуминозама — увек са атрактивним насловима, личним креативним печатом и препознатљивим стилом — па до творца Астерикса и Обеликса на разним дијалектима (од којих је мени, наравно, најдражи онај земунски, брате!). Брате Ацо, то си само ти могао да изнесеш.
Био си ванвременски човек кога је твоја околина често тешко пратила.
И знаш шта, Ацо?! Откад те нема, ни Чак Норис више не успева да држи све под контролом. Институт му се потпуно отео контроли, а чини се и цео свет помало. Недостајеш да својим хумором и афоризмима провучеш конструктивне критике, да нас боцнеш таман толико да се замислимо — ако већ не и покренемо.
Сигурна сам да сада ти и Бора возите онај хеликоптер, кружите одозго и надгледате ситуацију,
чекајући да вам се и Чак Норис придружи. А тебе тачно видим како сада седиш на облаку, смејеш се од срца забацујући главу уназад док све ово слушаш.
Велики човече детињег срца, један велики респект ти шаље Алелка из Земуна. Хвала ти од срца на
познанству, на несебичној генијалности, и смеху до суза.
Недостајеш.
Соња тј. С.Т. Алелка
Опис Аце бих покушао да сведем, у духу посла којим се бавимо, на следеће:
(иако ризикујем да се опасно огрешим јер у пар речи није могуће дати ни приближан опис)
Keywords: музика, зулуфи, зелено, пиво, Панта, свест, друга димензија, човек!
Ево детаља који по мало описује како се сећам Аце и шта је он био за мене.
Поред сарадње у истраживању, драгоцени су били моменти разговора о другим културама, уметности, историји … Испуњавали су те дане и доприносили “радости живота”, насупрот понекад не инспиративној (сивој) свакодневици.
Асоцијације на специфичне догађаје су биле честе, па тако и у вези кашњења, његов опис реакције Ирског преговарача током финалних преговора са Енглезима 1922 за мировни споразум када је упитан зашто касни 7 минута:
The reported retort was:
> “We’ve been waiting 700 years, you can have the seven minutes.”
— Michael Collins, on being told he was seven minutes late arriving at Dublin Castle for the British handover.
Иначе, као да постоји паралела у доживљавању Аце и поменутог Michael Collins – није се штедео и дао је далеко више него што је уобичајено. Интересантан је и сајт (један од) посвећен Michael Collins који можда може донекле да послужи као инспирација за представљање Ациних дела и наших сећања.
Своју инспирацију је делио са свима и показао да не треба себе ограничавати, поготово не у креативности. Пример је научни рад где су повезани истраживачки рад у области пољопривреде, култура Абориџина и стрип! где је у врло садржајном раду о Вигна ланцеолата – линк спојио наизглед неспојиво, стрип и етноботанику.
Надам се да су сећања у оваквој форми употребљива.
Сретен
Аца много воли Келтско православље и књигу – ‘С Господом звезда и океана, животе и поуке православних Келта’
На његову иницијативу смо иконописали св Патрика.
Та икона је јединствена и по томе што се св Патрик иконописе са детелином коју дрзи у руци.
Зато се она чува у цркви на Детелинари.