„И онда му се учини, да се као у његовом сну…, сива кишна завеса претворила сва у сребрно стакло и повукла назад, и он смотри беле обале и иза њих далеку зелену земљу под наглим изласком сунца.“
Џ. Р.Р. Толкин
Сећање на Ацу
Са жељом да да досегнемо до далеке зелене земље Александра Аце Микића који нас је, пре свега својим пријатељством задужио, направили смо овај сусрет његове породице, пријатеља, колега и сарадника, јер смо схватили да свако од нас познаје по један делић његовог живота који је био невероватно богат.
Ово вече је покушај да га боље упознамо и да представимо једни другима Ацу којег смо ми познавали, у само сат и по времена.
Поштен и посвећен лидер, комплексан и разнолик, научник, истраживач, песник и илустратор, поштовалац Келта и келтске културе, преносио је љубав и правдољубивост на људе око себе.
Његова стремљења су била далека, интелект немерљиви, а достугнућа -неухватљива.
Вече под називом „Беле обале и далеке зелене земље Александра Аце Микића (1974-2021- ∞) одржано је 18.4.2026. године у Студентском културном центру Нови Сад.
Захваљујемо се:
Породици Микић, Сањи и Милени, Студентском културном центру Нови Сад, др Андреју Сињушину, Тијани Савков, др Маји Караман, Петру Јовановићу, Снежани Милановић, др Дејану Пајићу, Смиљки Негру, др Марјану Мајину, Eugen Chocolate, Радионици пецива и колача „Мрвица“, као и свим пријатељима, колегама и сарадницима Александра Аце Микића који су учествовали у организацији ове вечери.
IV/8 Гимназије „Јован Јовановић Змај“, Нови Сад, Генерација 1991/1992.