Радио је на оплемењивању једногодишњих сточних махунарки, бавио се конвенционалном и молекуларном генетиком, генетичким ресурсима, оплемењивањем, агротехником, агроекологијом и повешћу гајених једногодишњих махунарки и крмних купусњача.
Један од резултата у којима је дао значајан допринос јесте и прва српска сорта озимог протеинског грашка, НС Мраз, којом се произвођачима у Србији, али и другим областима умереног климата, нуди могућност истовременог гајења озимих житарица и сточног грашка, у условима ограничене опремљености пољопривредном механизацијом, и постепене жетве и складиштења гајених усева. Остала усмерења обухватају наставак стварања сорти мање гајених крмних биљака, попут панонске и маљаве грахорице и крмног кеља, стварање првих српских сорти занемарених усева, попут боба, урова и састрице, и стварање првих сорти нових сточних биљака на пољима Србије, попут беле лупине.
Др Александар Микић је пружио допринос и настанку већег броја резултата из области историје гајених биљака, која обухвата еволуцију, одомаћивање гајених усева, археоботанику, палеогенетику и палеолингвистику гајених врста једногодишњих махунарки.
Био је члан Друштва генетичара Србије, Друштва за крмно биље Србије, и међународних удружења Pisum Genetics Association, International Lupin Association и Lentil Research Association. Такође је био члан Научног одбора удружења European Association for Grain Legume Research (2007-2013), потпредседник Grain Legume Technology Transfer Platform (2008-2011), као и секретар и члан Извршног одбора друштва International Legume Society од 2013. године.
Био је помоћни и технички уредник водећег националног часописа Ратарство и повртарство и међународног часописа Legume Perspectives. Као члан научних и организационих одбора, др Александар Микић је учествовао у организацији бројних међународних научних скупова у земљи и иностранству. Учествовао на 6 пројеката технолошког развоја Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, као и на многобројним међународним пројектима билатералне сарадње и ФП7 пројектног циклуса.
Аутор је више од 120 стручних радова и коаутор 350 стручних чланака, преко 10 поглавља стручних књига и уџбеника и више од 30 врста махунарки.
Путем размене с бројним институцијама широм света, др Александар Микић је пружио значајан допринос и одржавању и даљем обогаћивању постојеће збирке једногодишњих махунарки у Одељењу за крмно биље. Учествовао је у бројним експедицијама у разним областима Србије, с циљем даљег сакупљања генетичких ресурса једногодишњих сточних махунарки и њиховог очувања и одрживог коришћења.
Са подједнаком страшћу и успехом је објединио у себи разнолика знања, таленте и умећа – био је научник, агроном, патриота, песник, филозоф, хуманиста, лингвиста, илустратор, историчар, полиглота.
Књижевност
Посвећеност махунаркама исказао је написавши 72 хаику песме, на енглеском језику, посвећене свакој од одабраних врста махунарки чиме је створио фантастичан уметнички свет у којем се срећу ботаника и поезија.
Сваким стихом који је написан по јапанској хаику традицији, додао је и калиграфски цртеж чиме је доказао своју дубоку посвећеност и љубав према махунаркама – од „ружичастих лоптица меда“ до „шума трња“ и махуна које шапућу успаванке.
Своју велику љубав према стваралаштву чувеног писца Џ. Р. Р. Толкина од младости је приказивао кроз цртеже и илустрације дела која је читао, а потом и преводом Песме о Отруу и Итрун (The Lay of Aotrou and Itroun) која је тако доживела прво светско издање у облику књиге, а цео садржај је штампан упоредо на српском и енглеском језику.
Микић је преводећи очувао форму осмосложних римованих куплета, пренео је ритам, риму и број слогова, што је изузетно захтеван подухват имајући у виду чињеницу да су у енглеском језику једносложне и двосложне речи знатно бројније него у српском, у којем број слогова повећава и постојање падежа.
„Није било лако сачувати ритам који неће успоравати узбудљиву причу, атмосферу која одише суптилном толкиновском мистиком, и архаични тон без кога би песма изгубила једну значајну димензију.“, стоји у рецензији проф. др Зорана Пауновића.
Илустрације
Посвећеност позиву и љубав према махунаркама Александар Микић је показао и великим бројем илустрација стручних радова, као и часописа које је уређивао. Посебно је интересантан спој језика и агрономије обједињен у исписима и илустрацијама разних врста махунарки са називима на разним језицима, дијалектима и наречјима, откривајући тако имена махунарки, порекло, путеве ширења и њихов значај за различите народе.
Урадио је велики број логотипова, фудбалских амблема, дизајнирао је мајице које је сам носио спајајући рокенрол, Келте и грашак, као три своје велике љубави.
Стрипови
Од малих ногу волео је да чита и да црта стрипове. У основној школи нацртао је своје јунаке Дени Ривер – Повратак Атлантиђана и Денис Неш – Пут у прошлост. Захваљујући њему Астерикс и Обеликс су доживели превод на више од 120 језика и дијалеката.
Поводом доласка Алфреда Кастелија у Београд, аутора стрипа Марти Мистерија, Аца је нацртао стрип посвећен Кастелију под називом „Вече процветалих липа“.
У предговору Душана Младеновића стоји следећи приказ:
„Микић, човек очигледно широког спектра интересовања, планирано је одабрао баш ову годину (2018.) за врло специфичну изјаву љубави стрип-серијалу, његовом створитељу, жанру, поднебљу и култури. Јер, поред тога што славимо 35 година од домаће премијере Мартија Мистерије и што Алфредо (име германског порекла које заиста значи Вилински Савет). Кастели тим поводом први пут долази у Србију, аутор је у један наратив повезао и обележавање 75 година од смрти Николе Тесле, 100 година од објављивања Антропогеографије Балканског полуострва (једно од капиталних дела Јована Цвијића, у издању Сорбонског универзитета, чији је био почасни доктор наука), 95 година од изласка Са пашњака до научењака Михајла Пупина (за коју је, годину касније, добио Пулицерову награду), 130 година од смрти Јосифа Панчића, 90 година од објављивања Кроз васиону и векове Милутина Миланковића и 60 година од његове смрти, затим 150 година од рођења Михаила Петровића Аласа и 75 година од његове смрти, 70 година од смрти Милеве Марић Ајнштајн и 115 година од њене удаје за Алберта, те око 2200 година од настанка Гундеструпског котла, власништва подунавских Келта у данашњем Београду, којег су 118. г. п. н. е. германски Кимбри однели с осталим пленом у Данску, где је и пронађен пре нешто више од једног века. Сваки од ових јубилеја вешто је посађен у кадрове стрипа који вас чека, без превеликог оптерећења за читаоце, али са слатким даровима за оне који их препознају.
Не дешава се сваког дана да сретнете човека као што је господин Микић, као што се не дешава ни сваког дана да сретнете човека као што је господин Кастели. Зато не чуди ни што на стрип сличан овоме такође нећете често наилазити. Уживајте у читању.“.
Келти
Од раног детињства, када се заинтересовао за Келте, Аца је био инспирисан да истражује њихову историју и културу. Био је одушевљен усменим предањем и витким и вијугавим облицима у уметности што га је навело да се преводи текстове, проучава митове и симболе.
…
Био је непоновљив, јединствен, знатижељан, раскошно талентован за све чега се прихвати. Увек је био спреман за сарадњу и доступан свакоме, несебично и без предрасуда је повезивао пријатеље и колеге.
